Србија и град Ниш се пуних 46 година препознају и по припадницима чувене 63. падобранске бригаде. Поштовани широм света. До сада извели чак 480.000 скокова и оспособили више од 35.000 „црвених беретки“
Пo њима се Ниш препознаје. Град на Нишави пуних 46 година представља базу чувене 63. падобранске бригаде, данас батаљона. Звук авиона „антонов 26“ из којег изводе своје скокове постао је део нишке свакодневице.
Историјат чувене 63. сеже до 1944, када је у Барију формиран 1. падобрански батаљон који је расформиран већ средином јула 1945. У поратном периоду било је много „експериментисања“ у организацији оваквих трупа. Јер, разни падобрански батаљони и бригаде су у веома кратком периоду оснивани, распуштани или премештани. Тада је преовладавао став да ЈНА нису потребне веће падобранске јединице. Јер, како се констатовало, у условима употребе нуклеарног оружја, модерног ПВО-а и масовних оклопних снага у евентуалном рату ваздушни десанти на бојишту немају много изгледа за успех.
А после поновог формирања, децембра 1967. године, ова бригада је постала легендарна, јер је била и остала ударна песница наше војске. Високи, кршни и храбри, припадници елитне 63. зато се респектују широм света, а после НАТО бомбардовања наше земље нишке „црвене беретке“ добиле су Орден народног хероја.
Време проведено за њима, на земљи и у ваздуху, прави је „празник за очи“. И заиста, ретки су они којима не застане дах због вештина које изводе. Специјална обука падобранаца траје током целе године. Саткана је од преживљавања, верања, пливања и скијања. Наравно, ту се и борилачке вештине, руковање хладним оружјем. Падобранци су оспособљавају и за антитерористичке акције, а „најексклузивнија“ је падобранска.
На лупинг-лествама, трамболинама, а посебно на високој жичари падобранци пролазе обавезну обуку пре него што уђу у авион. Скок са жичаре на овом полигону је нека врста генералне пробе, јер ко не успе да прође ову вежбу на падобранском полигону не може ни да скочи из авиона. А сваки скок је посебна прича и авантура.
– Тај осећај је немогуће описати речима. Небо треба доживети – кажу углас нишки падобранци. – Од оснивања бригаде до данас учествовали смо на више од 200 великих здружено-тактичких вежби, које су изведене са запаженим успехом. Све активне старешине имају по најмање 1.100 скокова, а од 1947. године изведено је око 480.000 падобранских скокова и оспособљено је више од 35.000 падобранаца.
А има нечег, обичним људима нешватљивог, у црвеној беретки и орлу раширених крила што припаднике елитне 63. падобранске бригаде из Ниша тера да чине невероватне ствари. Тако је, пре седам година, група војника децембарске класе написала молбу тадашњем министру да им – продужи служење рока! Многи од њих имали су само по скок када се покварио авион из којег су скакали, а због тога што је поправка трајала више од месец и по, завршетак обуке дошао је у питање. После молбе министру, жеља им је испуњена, нови авион стигао је из Београда у Ниш и дан пре „скидања“ из војске, добили су звање падобранца.
– Падобранска заклетва „За отаџбину, за друга, за пушку, за војничку и ратничку част, падобранци 63. падобранске бригаде – раде!“ на најбољи начин осликава обележје војног падобранца – поручују чланови 63. – Настала је средином 1991. године, а у потпуном значењу почела је да се ствара са првим борбеним дејствима на Аеродрому „Церкље“ у Словенији. Само током 1991. и 1992. из објеката базирања извршено је 135 различитих борбених задатака – борбених, безбедносних, обавештајних, специјалних..
На аеродрому „Плесо“ нишки падобранци од јула до децембра 1991. године обезбеђивали су извлачења средстава и већег броја ваздухоплова из Ваздухопловног завода „Змај“. А у вадушној бази „Земуник“ код Задра падобранци су били нешто дуже – од јула 1991, па све до маја 1992. Према сведочењу командира те борбене групе, одбрану је организовао онако како су то налагали уџбеници и конфигурација терена. Био је то школски пример организације одбране.
Током НАТО бомбардовања, 1999, припадници 63. падобранске бригаде борили су се против ОВК на просторима Косова и Метохије, али и са диверзантским тимовима који су из Албаније покушавали да уђу на територију Југославије. Посебно су се истакли у одбрани граничних караула на југословенско-албанској граници.
За 68 година постојања падобранских јединица, на борбеним и другим задацима погинуло је 49 падобранаца. Њих 22 страдала су током извршења падобранског скока, јер се сваки скок сматра борбеним задатком. А 21 падобранац погинуо је у борбеним акцијама од 1991. до 2001. године.
ПРЕЖИВЕО НЕМОГУЋЕ
Подофициру 63. падобранске бригаде Хасану Омеровићу (52) из Ниша, у току опитног скока са новим војним падобранима, 15. децембра 1990. отказале су и главна и помоћна купола. Само са трећином отвореног падобрана, са висине од 2.650 метара, брзином од 120 километара на час, пао је на крошњу дрвета, а онда на бетонско игралиште нишког аеродрома. Омеровић је тада задобио 17 прелома, проглашен је 30 одсто инвалидом, али је одбио да оде у пензију.
НАЈЛЕПШИ СТАРЕШИНА ВС
Једна „црвена беретка“ нишких падобранаца разликује се од свих осталих. Она крије дугу косу, плаве очи и стидљив осмех незванично најлепшег старешине Војске Србије.Старији водник прве класе, Радмила Ђурић, падобрански инструктор, члан је падобранске екипе „Небеске видре“ у којој има места само за врхунске падобранце.
МАНТИЈА
Протосинђел Јован (Ћулибрк) познат је и као падобранац у мантији. Подофицир је и резервиста чувене 63. падобранске бригаде из Ниша. Често своје монашко одело поносно мења падобранским комбинезоном, а до сада је укњижио 140 скокова.
ОПЕРАЦИЈА ЧАПЉИНА
Једну од најуспешнијих акција, која је трајала само 7,5 минута, нишки командоси извели су априла 1992. са пилотима РВ ЈНА. У круг касарне у Чапљини на одређена места спустило се осам хеликоптера и 16 падобранаца, који су из окружења покупили и извукли 170 војника и цивила, који су се више од две недеље налазили под ватром хрватско-муслиманских снага. Хеликоптери су се без губитка вратили у Мостар, сви су били „изрешетани“, али нико није био повређен!
КИКАШОВ АВИОН
Почетком деведесетих година прошлог века нишки специјалци на аеродому „Плесо“ запленили су 18 тона тешко и милион долара вредно пешачко и противоклопно наоружање, намењено Збору народне гарде.Ово наоружање је хрватски исељеник Антон Кикаш авионом „боинг 707“ компаније „Уганде ерлајнса“ покушао да доставе Хрватској на почетку ратних сукоба, али је ЈНА подигла ловачке авионе и наредила спуштање летилице на „Плесо“.
Миша Ристовић, Вечерње новости