RATNE PRICE
Cerklje, Pleso,
Zemunik, Pula, Bihac, Mostar... Sve vojni aerodromi i sve tvrdjave. Neosvojive.
Zadatak su izvršili padobranci. Ne onaj svoj padobranski, vec onaj drugi,
pešadijski.
- Neprijatelj protiv nas nije imao i nece imati šansu - prica nam ovih dana
komandant jedinice, iskusni padobranac Mitke Bogoev i dodaje
- Svi moji borci položili su na najsurovijem terenu ispite hrabrosti, patriotizma
i drugarstva.
Na avionskoj stajanci - transportni avioni. AN-26. Najmladja generacija vojnika,
predvodjena komandirima, priprema se za skok. Uzbudjenje se meša sa nekom
cudnom ravnodušnošcu. Major dr Mirko Djordjevic objašnjava to stanje duha
širokim rasponom emocija koje su sastavni deo padobranske profesije. I naglašava
da su to izuzetno kvalitetni ljudi, supermeni u najlepšem znacenju tog pojma.
Pripreme za let i skok su trajale kratko. Avioni polecu put horizonta. Ostajemo
u društvu prekaljenih padobranaca i beležimo njihove ratne price.
- Punih pet meseci proveo sam sa svojim vojnicima u ratu - prica porucnik
Hajrudin Drndar. Dogadjaja je bilo na pretek, a najteže nam je bilo pocetkom
decembra u selu Donji Zemunik. To selo je bilo utvrdjeno, tukli su nas sa
krovova, iz podruma, iz bunkera. Ipak, naša borbena grupa od dvadesetak vojnika
nadmudrila je protivnika. Pobednika je odlucilo ratnicko iskustvo, kombinovano
sa brzinom akcija.
- Meni ce u trajnom secanju ostati psihološko-propagandni rat vezan za pulski
aerodrom - kaže porucnik Radovan Ciric - opipavali su nas, vrebali, poturali
razne medijske "bombe", ali - bili smo tvrdji i od mermera ! Mislim
da se taj pozitivni fluid preneo i na pripadnike avijacijske jedinice i da
smo našim borcima pomogli da ne podlegnu pretnjama i ucenama. Žao mi je što
smo se morali povuci sa tog aerodroma, ali smo zadatak izvršili cista obraza
i uspravno.
Oci u oci sa neprijateljem, to je bila svakodnevnica padobranska. Milan Tomovic,
nezvanicno najmladji zastavnik u JNA, svedoci o jednom dogadjaju sa aerodroma
Pleso kraj Zagreba.
- Zengama je redovno zastajao dah pri iznenadnim susretima sa borbenim padobranskim
grupama, a ja sam to doživeo na Plesu. Vozili smo se terenskim vozilom, rezervno
vodnik Vojkan Arandjelovic i ja, umesto automatske puške nosio sam foto-aparat,
fotografisao sam njihova utvrdjenja... Iako smo naleteli na zasedu, oni su
se jednostavno oduzeli i nisu uspeli da dejstvuju. Spasio nas je njihov strah
od padobranaca.
Kapetan Žikica Jovanovski komandovao je jedinicom za hitne intervencije na
Cerklju, u Zemuniku... Vatreni okršaji bili su redovno žestoki, posebno oko
aerodroma u Zemuniku.
- U tim selima, naš ratni plen u prvoj polovini septembra, bio je znacajan.
Iznenadnim akcijama uspeli smo da zarobimo veliku kolicinu naoružanja - nekoliko
bestrzajnih topova, minobacace, mine, streljacko oružje, pa cak i kompletnu
bolnicu.
Najmladji medju prekaljenim nebeskim jurišnicima, vodnik I klase Dejan Racic,
sanitetlija, borac od prvog dana, 26.juna na aerodromu Cerklje u Sloveniji
brinuo se o zdravlju svojih drugova. Ponosan je istice, što nije morao mnogo
da radi, odnosno što su padobranci bili prakticno nepovredivi. Imao je i više
"politickih" duela, bliskih susreta sa slovenackim mupovcima, ali
nije prihvatio njihova tumacenja, kad je o otadžbini, vojnickom ponosu i covecnosti
rec.
Naravno, ratni dnevnici ovih hrabrih boraca, vitezova neba, prepuni su slicnih
prica. No, vreme mira kome se nadamo ponudice im, nadamo se, priliku da svoje
ratnicke podvige pretoce u literaturu. U ocima svojih saboraca, ali i neprijatelja
oni ce ostati upamceni kao borci koji su pobedili u svim ratnim akcijama i
uspeli da neokrznuti izadju iz prljavog medijskog rata. Ostace upamceni i
njihovi nadimci: Uške, Pera, Stari, Lukas, Siki, Tasa, Vlada...
S.Živanovic
foto: Aleksandar Kelic