Одлука Међународног суда правде (МСП) у Хагу да приштинска једнострана декларација о проглашењу независности Косова и Метохије „не крши међународно право само за наивне долази неочекивано“, рекао је Срђа Трифковић, аналитичар из Чикага, који је оптужио власти у Београду да су одавно дигле руке од јужне српске покрајине.
– За владајућу коалицију у Србији и њене налогодавце у Вашингтону и Бриселу, одлука Суда била је очекивана и одавно програмирана. Још пре пет година, Вук Јеремић, тадашњи саветник за спољну политику председника Србије Бориса Тадића, својим саговорницима у америчкоа администрацији у Вашингтону, по питању сецесије Косова и Метохије, у неформалним сусретима, одговорио је: „Морамо да нађемо начин како да горку пилулу обложимо шећером.“
– Јеремић је, наиме, 18. маја 2005. у Вашингтону сведочио о Косову пред Спољнополитичким одбором Представничког дома америчког Конгреса, да би потом током вечере у незваничним разговорима са својим америчким домаћинима прихватио отцепљење Космета као свршен чин који само треба што безболније представити Србима. Како је мени пренео један од америчких званичника на тој вечери, Јеремић им је тада рекао „да је независност неминовна и да је најважније наћи формулу да се то спроведе на начин који би спречио превелики политички добитак за радикале“ – каже Трифковић.
У лето 2008, наставља Трифковић, „тек устоличена владајућа коалиција у Србији добила је од спољних ментора обавезу да прихвати свршен чин на Косову.“
– Једини проблем представљала је реакција домаће јавности и политичка цена таквог чина. Решење је нађено у стављању целокупног српског политичко-дипломатског капитала на карту МСП, у циљу стварања алибија за прихватање неприхватљивог. Само се тако може објаснити чињеница да је Србија унапред уништила своје изгледе на повољан исход тиме што је крајње дилетантски формулисала питање постављено МСП-у: „Да ли је проглашење независности привремених институција на Косову у складу са међународним правом“ – каже Трифковић.
Он сматра да је тешко замислити да „Тадић, Јеремић и њихови стручни саветници нису били свесни чињенице да међународно јавно право уопште не заузима став према декларацијама независности као таквим“.
– Општина Барајево, град Крагујевац или месна заједница Козара могу да „прогласе независност“, а да тим прогласом не буде прекршена ниједна норма међународног права. Косово такође. Међутим, међународно право и те како је прекршено последицама проглашења независности.
Фрапантно је да Србија није тражила од МСП да се изјасни о тим суштинским питањима: Да ли је Косово држава сходно нормама међународног права? Да ли признања Косова као државе од стране трећих земаља представљају кршење међународног права? Али, тако постављена питања била би непријатна страним менторима владајуће коалиције и стога нису долазила у обзир.
Власт сада има ову тобоже „изненађујућу“, „неправедну“ и „разочаравајућу“ одлуку као коначно покриће за предстојећу коначну капитулацију – тврди саговорник „Вести“ и закључује „да под Тадићем и Јеремићем друкчије није могло да буде“.
Питање као аутогол
– Формулацијом питања Србија је себи дала аутогол. Иако је ово мишљење Суда о уско дефинисаном питању и има ограничен домет, у свету се већ изводи погрешан закључак да је МСП са становишта међународног права аминовао сецесију косовских Албанаца – каже Трифковић.