Чак 68 одсто грађана Србије верује у историјску супериорност српског у односу на друге балканске народе (39 одсто грађана Србије верује да су Срби одувек живели на Балкану, а 29 одсто да су свакако пре Хрвата дошли на Балкан). Поред тога 63 одсто погрешно верује да су Солун и Београд били у саставу Душановог царства, 55 одсто је у заблуди да је Ниш био део Србије у време Милоша Обреновића, а 45 одсто наивно верује да је Дубровник током историје био у саставу српске државе.
Као да није довољно што нам је будућност неизвесна, ови подаци добијени на основу истраживања Београдског центра за људска права који су обухватили 1.086 пунoлeтних грађана Србије и објављени у публикацији индикативног наслова “Новости из прошлости – Знање, незнање, употреба и злоупотреба историје”, показују да нам је, парадоксално, неизвесна и прошлост, иако је коначна и завршена, дакле непроменљива.
– Подаци везани за присуство Срба на Балкану пре свега су доказ недостатка формалног образовања, потпуног подбачаја нашег школског система јер деца у основној школи као нимало неважну лекцију уче када су се Словени доселили на Балкан. Остало указује на системске грешке, на националистичку индоктринацију: ми не само да одувек овде живимо него смо имали и једно огромно царство које је практично обухватало цео Балкан. Дакле, националистичка интерпретација историје победила је научну интрепретацију историје, што је веома опасно. Тога имате и код других народа, нису Срби у томе јединствени. Енглези тако највише цене краља Ричарда Лавље Срце које скоро и да није живео у Енглеској. Њега је као владара који је ишао да ослобађа Христов гроб глорификовала средњовековна националистичка литература, и то је практично прича о Робину Худу. Међутим, тај јаз између научне и националистичке интерпретације историје Срба требало би да буде мањи јер је толика превага националистичке интерпретације лоша пошто је дубоко нетачна. Грубо речено, имате научне доказе да је Земља округла, али у друштву влада мишљење да је равна плоча. Онда образовани појединац, да би се успешно социјализовао, да не би испао глуп у друштву, почне и сами да прича да је Земља равна плоча, иако сасвим сигурно зна да није – каже психолог Жарко Кораћ.
Поред заблуда у вези са сопственом историјом, резултати сведоче и о снажном етноцентризму испитаника, мишљење је историчарке Дубравке Стојановић, једне од ауторки “Новости из прошлости”.
– Испитаници увек виде водећу позицију сопствене нације и спремни су да “научене” податке о прошлости забораве и прилагоде таквом виђењу света. Обратите пажњу на географске или историјске мапе у уџбеницима. На њима је најчешће представљена наша земља с њеним природним богатствима, планинама, рекама, равницама, језерима, својевремено и морем, док се око нас налази претежно сивкасти простор. Тако се шаље порука да је богати простор наше земље окружен безличном сивом масом, самим тим мање вредном. Такав начин виђења односа ми – други јасно открива образовни аутизам који ствара етноцентричну представу о свету у коме смо ми централна, ако не и једина тачка – каже Стојановић.
Као убедљиво најупечатљивији резултат који томе говори у прилог, она наводи одговоре које су испитаници дали на питање кога сматрају најзначајнијом личношћу у историји света. Иако је било посебно постављено питање о најзначајнијој личности у историји Србије, убедљиво највећи проценат испитаника каже да су две најзначаније светске личности Никола Тесла (21%) и Јосип Броз Тито (10%). Адолф Хитлер (8%) је трећепласирани, док је Исус Христ добио само пет одсто гласова, што је поражавајући резултат за српско друштво које себе види као врло религиозно.
Какав је наш однос према “другима” и колико је подложан утицају политике, без обзира на историјске чињенице, показују и одговори на питања “Ко је пробио Солунски фронт?” и “Ко је страдао у Јасеновцу?”. У случају пробоја Солунског фронта чак 54 одсто испитаника исправно је одговорило да су у тој значајној војној операцији учествовали Срби, Французи и Енглези, али је ипак чак 42 одсто грађана из тог историјског догађаја избацило Француску и Енглеску, чији су војници били на том фронту, и на њихово место ставило наше данашње савезнике – Русе (11%) или Грке (16%). Било је и 16 одсто испитаника који су заслуге за пробој препустили само Србима.
У случају Јасеновца, убедљиво највећи проценат испитаника (66%) изјавио је да су тамо страдали Срби, Јевреји и Роми. Још 12 одсто изјавило је да су жртве били Срби и Јевреји, док се седам одсто определило само за Србе (то укупно чини 85 одсто). Само је 14 одсто грађана међу жртвама видело и Хрвате, односно дало тачан одговор (Срби, Јевреји, Роми и Хрвати). Као и претходни пример Солунског фронта, и случај Јасеновац говори о томе да се народи с којима су нам тренутни односи поремећени не виде и не доживљавају као наши могући савезници или сапатници у било ком историјском тренутку. То сведочи о томе да су данашња мерила и потребе далеко важнија од евентуалног знања стеченог у школи.
Гашо Кнежевић, некадашњи министар просвете, каже да је вероватно и да је систем образовања један од разлога толиког незнања, али…
– Незнање је највећа бoлeст једног народа, а нарочито самоуверено незнање, незнање у коме нема задршке која допушта питање “Да ли ја то знам?”. Не, ми то сигурно знамо. То је већа трагедија од самог незнања. Ако не знаш – погледаш, ако самоуверено не знаш – ни не погледаш. Очекивао сам тај став да смо најстарији народ. То прија људима, нарочито у ситуацији и временима која су мање-више несрећна, да виде себе као историјски важне. Али корени политизације историје су дубоки. Имали сте једну земљу која је 50 година живела у периоду који се показао као историјски промашен. У време социјализма политички утицаји су били врло значајни у научној сфери. Тако је настала потпуна деформација економске и правне науке, и само су егзактне науке, попут математике, биле изузете тог утицаја. Не треба заборавити ону животну истину да историју увек пишу победници, али народ по правилу верује побеђенима. Сећам се да смо у школи учили како смо ми једна велика и богата земља, а сада се показује да то није тачно. Таква лежерност нам се сада обија о главу. Човек који је богат може да буде нештедљив, чак расипан. Ми сада заправо покушавамо да учимо колико је живот тежак, колико захтева одговорности и колико треба да се ради. Све то се скупило у једном тренутку и овом народу је веома тешко, али то не оправдава незнање – каже Кнежевић.
Непријатне истине из националне историје, показало је истраживање, глатко се избегавају па само 20,5 одсто испитаника зна да је краљ Стефан Првовенчани круну добио од папе. Грађанима Србије лакше је да поднесу истину да је први српски краљ круну дао сам себи (29,4%), да ју је добио од патријарха (22,1%), или да су у помоћ пристигла и словенска браћа, па 12,5 одсто испитаника мисли да је Стефан Првовенчани добио круну од руског цара.
Став да су Срби увек добри момци и вечити победници подржава огромна већина па чак 70 одсто становништва мисли да је Србија увек водила само ослободилачке ратове, а 51 одсто мисли да је Србија у свим ратовима које је водила у последњих 200 година била на победничкој страни.
Темељно перемо руке и када је историјска одговорност у питању. Кључну улогу у распаду Југославије 35 одсто испитаника додељује Међународној заједници, а када се именују појединачни народи, поред Хрвата (70%), Словенаца (33%), Муслимана (12%) и Срба (9%), за распад Југославије су криви и Американци (9%), Немци (2%) и Енглези (1%).
Снажно се жмури и на догађања из деведесетих година прошлог века, па тако преко 50 одсто испитаника не зна ко је бомбардовао Дубровник, само 12,8 одсто зна да је опсада Сарајева трајала дуже од три године, а чак петина тврди да Сарајево уопште није било под опсадом.
Да ли је ћирилица настала код Срба?
* Да 58%
* Не (тачан одговор) 37%
* Не знам 5%
Када је основан први српски универзитет?
* Пре оних на Западу, или бар у исто време 32%
* Не знам 29%
* Осамсто година након западних универзитета (тачно) 23%
* Тек 1945. године 16%
Када је Црна Гора постала независна?
* Тек 2006. године, после распада СРЈ 40%
* Кад и Србија, 1878. године, на Берлинском конгресу (тачан одговор) 19%
* Пре Србије 16%
* После Србије 14%
* Не знам 11%
Од када Српска православна црква носи овакав назив?
* Не знам 29%
* Од 14. века 28%
* Од 11. века 23%
* Од 19. века 16%
* Од 20. века (тачан одговор) 4%
Незнање основа историје
* Када су били Балкански ратови: 84% не зна;
* Када је настао ислам: 71% не зна;
* Када су били Француска револуција и Други светски рат: 63% не зна;
* Када је откривена Америка: 44% не зна;
* Када је била Октобарска револуција и шта се слави 9. маја: 42% не зна.
Извор: Блиц