Годишњица операције спашавања војника из опкољене касарне у Чапљини

23. априла 2015. навршиле су се 23 године од успешно изведене акције спашавања војника из опкољене касарне у Чапљини, БиХ.

Осим лоших потеза и акција, пропуста и неспособности неких команданата и јединица ЈНА у сукобима током 1991. и 1992. на простору бивше Југославије, било је ипак, и примера и акција у којима је испољена завидна вештина ратовања, успешно командовање, храброст и одважност припадника ЈНА, односно оних који су у тим акцијама учествовали. Те акције изводили су, углавном, специјални састави, падобранске, извиђачко-диверзантске и јединице војне полиције, које су показале велику обученост.

Једна од таквих акција била је и операција спашавања војника из опкољене касарне у Чапљини (Западна Херцеговина). Акцију је 23. априла 1992. године извела борбена група састављена од пилота Ратног ваздухопловства ЈНА и припадника елитне 63. падобранске бригаде, који су се налазили на ратном задатку у Мостару. У акцији је учествовало девет хеликоптера МИ-8, али се у касарну ЈНА спустило осам хеликоптера, док је девети био у резерви и лебдео је у непосредној близини.

Тог 23. априла 1992. са хелиодрома Јесенице у Мостару полетело је шест хеликопера, а три са хелиодрома Ортијеша. У свакој летелици налазила се посада од два пилота и једног механичара, који су се добровојно јавили за акцију. Осим њих, у хеликоптерима је било распоређено 25 падобранаца који су имали задатак да обезбеђују, штите и помажу укрцавање и извлачење војника. Сви су били свесни опасности, високог ризика и могућих озбиљних губитака приликом извођења акције, али је од свега, ипак, било јаче сазнање да се што пре мора помоћи опкољеним војницима у касарни у Чапљини, који су већ дуго били изложени непрекидном притиску и ватри хрватско-муслиманских снага.

Акција је, дакле, имала искључиво одбрамбени и хуманитарно-спасилачки карактер.
Жестока артиљеријска припрема напада почела је у 16,45 и трајала је до 17,00 часова. Упоредо са почетком и трајањем артиљеријског „орања“, полетели су хеликоптери МИ-8, јер је процењено да ће лет од Мостара до Чапљине трајати између 15 и 16 минута. У пратњи хеликоптера налазили су се авиони РВ и ПВО, који су штитили хеликоптере. Планирано је да акција евакуације људства, од момента приземљења летелица, преко прикупљања и укрцавања, до полетања последње летелице траје 12 минута, јер се предвиђало да ће толико бити потребно непријатељу да се снађе и организује противнапад, али и да је војницима у касарни довољно толико времена да се прикупе и у хеликоптере убаце опрему.

Међутим, акција је изведена за само 7,5 минута. У круг касарне на одређена места спустило се осам хеликоптера и 16 падобранаца, који су из окружења покупили и извукли 170 војника ЈНА и цивила Срба, који су се више од две недеље налазили под ватром хрватских и муслиманских нападача. У овој акцији је оборен и рекорд у броју људи превезених хеликоптером МИ-8, јер су у једном од њих била укрцана 43 војника, чиме су оборене све дотадашње процене о могућности превоза овим типом летелице. Чак су из неких хеликоптера морали да избаце сву опрему, ранчеве, вреће и наоружање…

Хеликоптери су се без губитка вратили у Мостар, сви су били „избушени“, па је право чудо да нико није повређен и да нека летелица није била оборена, или, због оштећења, принуђена да слети. Додуше, један хеликоптер се вратио само са једним мотором, али је ипак стигао на одредиште и искрцао неповређене војнике. Због заштите тајности операције и спречавања „провале“ команди касарне у Чапљини јављено је да ће их евакуисати хеликоптери само десетак минута пре слетања, односно у време када су хеликоптери ЈНА већ летели ка Чапљини.

У току планирања акције рачунало се и на губитке интервентне групе, али на срећу та се предвиђања нису обистинила, захваљујући, пре свега, добро организованој, одважно вођеној и брзо изведеној акцији, која је, својом дрскошћу изненадила непријатеља. Потврдило се, такође, да и добра обавештајна припрема и заштита тајности извођења операције представљају основу за успешност подухвата. Треба посебно нагласити заиста велику храброст, пожртвованост и одважност падобранца и посада хеликоптера, који су ставили своје животе на коцку да би спасили другове у опкољеној касарни, у скоро безизлазном положају.

Аутор: Мирослав Лазански
(одломак из књиге „Командоси“)