Умро је минулог викенда генерал-потпуковник у пензији и председник Клуба адмирала и генерала Србије, Љубиша Стојимировић, родом из неготинског села Јасенице, човек великог, јуначког, српског срца. Генерације старијих упамтиле су стаситог младог официра како салутира државницима света који су долазили у посету бившем маршалу и бившој Југославији. Млађи и његови савременици знају га као једног од најуспешнијих официра послератних генерација школованих на највишим војним школама у овој земљи. Неготинац, родољуб и патриота, настављач дела свог знаменитог земљака из Јасенице, Драгише М. Стојадиновића, првог фотографа и сниматеља у Штабу војводе Путника у Првом светском рату.
Генерал Стојимировић рођен је у Јасеници 1951. године. Основну школу и Гиманзију завршио је у Неготину као носилац Вукове и дипломе “Светозар Марковић”. Године 1974. завршио је Војну академију, 1983. завршава Командно штабну академију копнене војске први у рангу, а 1995. и Школу националне одбране. Године 1997. постаје генерал-мајор, а две године касније генерал-потпуковник. Обављао је низ најодговорнијих дужности у нашој војсци. Био је и начелник Штаба Прве армије од 2000., наченик Војне академије, начелник Штаба треће армијске области, командант Гардијске моторизоване бригаде…
Одликован је највишим војним признањима и почастима.
Генерал Стојимировић био је, након пензионисања, и члан Председништва СУБНОР-а Србије. Последњи пут у својој Јасеници и свом Неготину обрео се протеклог петка и суботе, говорио је, на Округлом столу, о последицама НАТО агресије. Посебно је волео, како је наглашавао, братски руски народ и челичну руску армију.
“СУБНОР у Неготину и Тимочкој крајини не сме да посустане, Србија мора да чува сећања на своје јунаке и ослободиоце, отаџбина је светиња и то морате и деци “унети у гене”, борите се свим срцем за Србију”- рекао је у просторијама неготинског СУБНОР-а коментаришући садржај Албума српске војске 1912-1918.
Сахрана Љубише Стојимировића обавиће се на Бежанијском гробљу у среду 2. априла у 12.30 часова.