Војска Србије после шест деценија поново уводи војне свештенике у јединицама. Свештена лица имаће статус професионалних војних лица, попут официра
ЈЕДИНИЦЕ Војске Србије после више од шест деценија поново ће добити војне свештенике. Како је најавио министар одбране Драган Шутановац, Министарство тренутно припрема документ који ће регулисати верски живот војника и старешина.
Уредба о верској служби омогућиће исповедање вере у гарнизонима и касарнама. Намера је да се војницима свих вероисповести омогући да задовоље своје духовне потребе. То значи да ће у јединицама радити свештеници, у статусу професионалних војних лица, попут официра или подофицира. Они ће плату примати из војног буџета и имаће права и обавезе као и сви остали припадници система одбране.
Питање верске службе, богослужења и свештеника за систем одбране није ново, јер се о њему говори скоро деценију. Први корак је направљен 2000. године, када је ова идеја и формално ушла у процедуру.
Војним свештеницима врата су отворена усвајањем пакета војних прописа прошле године. Закон о војсци предвиђа да се верска служба организује ради остваривања слободе вероисповести припадника ВС, а њено уређење поверено је Влади Србије.
– Војска Србије, заједно са Српском православном црквом ужива највеће поверење грађана – рекао је министар одбране Драган Шутановац. – У складу с нашом традицијом, али и поштовањем савремених захтева у јединицама војске, већ се обележавају верски празници. Убрзо ће се као професионална војна лица наћи и војни свештеници свих верских заједница.
У ВС претходних година често је истицано да је исповедање вере у касарнама неопходно, али и да се ово питање не решава „преко колена“. Опрезу и додатној анализи допринели су и противници ове идеје, који су указивали да је Србија секуларна држава, као и да је религијско „шаренило“ неспојиво са принципом једнакости које влада у војсци.
Нови прописи зато би требало да предвиде број војних свештеника и начин уређивања просторија намењених верским обредима. Уредба ће дати одговор и на питање богослужења верских заједница које не припадају најмасовнијима – православној и католичкој цркви, исламу или јудаизму.
У сарадњи с верским заједницама до сада је најдаље отишла Војна академија. Ова установа потписала је 2008. године са Архиепископијом београдско-карловачком Споразум о сарадњи у области образовања и васпитања. Овај споразум предвиђа организацију предавања и трибина за кадете Војне академије и ученике Војне гимназије. Организован је низ поклоничких путовања српским манастирима, Светој гори, острву Крфу…
БИЛО У КРАЉЕВИНИ
ОРГАНИЗОВАНУ верску службу имају готово све савремене армије у свету. Међу њима су и руске, америчке, грчке, британске, француске и јапанске оружане снаге. Војне свештенике, укључујући рабине и имаме, имала је и војска Краљевине Србије и Југославије.
ВЕЋИНА ВЕРНИЦИ
МЕЂУ припадницима Војске Србије највише је – верујућих. Према истраживању из 2009. године, рађеном на узорку од око 20 процената укупног броја припадника оружаних снага, религиозно је 58 одсто испитаника. Више од трећине војника изјавило је да нису верујући, али да поштује верску традицију. Ово испитивање показало је да је атеиста свега – четири одсто.