Иако НАТО тврди да север није бомбардован, највише оболелих од рака на северу Косова
На територији Космета НАТО снаге испалиле су више од 9 тона нуклеарног отпада, највише на територији општина Пећ, Призрен, Урошевац, Драгаш, Подујево, а мада у званичним подацима НАТО-а пише да север Косова није бомбардован, евидентно је да је гађан предео на Мокрој гори у општини Зубин Поток и предео Бајгорских планина око јужне Митровице.
Како за „Политику” каже др Небојша Србљак, интерниста кардиолог у Косовскомитровачком здравственом центру и председник НО „Милосрдни анђео”, која се бавила истраживањем директног утицаја бомбардовања на изазивање малигних обољења, утврђено је да ова пошаст сваким даном све више узима данак а једног дана ће се евидентирати као епидемија.
По речима др Србљака, најчешћи облици малигних обољења су рак плућа и карцином урогениталног тракта, а поражава чињеница да је све више младих људи односно деце оболелих од тумора. Бележи се и да је двоје деце од 12 година умрло од рака дојке односно од тумора штитне жлезде.
– У односу на период две године пре рата и две после, забележено је да је пораст малигних обољења чак 200 одсто већи, на шта смо својевремено упозоравали како би се преузеле одговарајуће здравствене мере како би се направио план за превенцију обољења, међутим, надлежни у држави Србији све су заташкали па је и ситуација овако алармантна јер се много тога могло предупредити. Тако, док у свету на 1.000 становника имамо 6 оболели на Космету је тај број чак 200. Присуство уранијумског зрачења откривано је у земљи, води, вегетацији као и у ваздуху, а по подацима из Покрајинског завода за заштиту здравља старосна граница се помера али је евидентно да највише оболевају мушкарци који су својевремено учествовали у одбрамбеном отаџбинском рату. Посебно они који су били у делу Космета на граници са Албанијом и Македонијом – каже за „Политику” др Србљак, уз подсећање да је сва десеторица младића који су у време ратних дејстава ушли у кратер од бомби после бомбардовања на Кошарама, а мобилисани су с територије општине Косовска Митровица, више нису међу живима.
Алармантан је податак да је у односу на број становника број оболелих од карцинома изузетно велик на територији општине Лепосавић, а др Вуко Антонијевић, директор Покрајинског завода за заштиту здравља Приштина, с привременим седиштем у Косовској Митровици, каже да је само у прошлој години евидентирано 35 углавном мушкараца из ове општине који су оболели од карцинома. У Митровици је забележено 26 оболелих, у Зубином Потоку 6, док Звечан није имао ниједног оболелог од ове злоћудне болести.
По евиденцији Завода највише оболелих је од карцинома плућа, Хочкинове болести, карцинома костију где је „сигуран” смртни исход а који се јавља, забележено је, и код деце од 11 година.
Да овај тихи убица узима данак у свим срединама на Косову и Метохији бележе и албански медији из Приштине, уз податак да је само прошле године од тумора умрло 5.000 Албанаца и оних који су из осталих националних заједница, а лече се по програму косовског министарства здравља.
Иако је територија општине Урошевац једна од највише бомбардованих касетним бомбама, како истиче др Србљак, подручје где се сада налази америчка база „Бондсил” није контаминирана, што је и стручно забележено, али остаје чињеница да су 2007. војници из састава Кфора који су били стационира на подручју Метохије, а оболели су од рака, добили судски спор са НАТО-ом који је покушавао да оповргне да су се војници разболели у мисији на Космету.
Иначе 225 војника италијанских снага Кфора је оболело, а овим проблемом којим се дуго година бави не само италијанска већ и светска штампа забележено је да је 37 италијанских војника Кфора умрло од последица радиоактивности.
Биљана Радомировић, Политика