Славољуб је рођен 23.11.1969. у Никшићу као друго дијете родитеља оца Спаса и мајке Десанке. Прво дијете је кћерка Милка, а треће син Маринко. Славољуб је имао и средње име по коме су га сви знали Драган. Славољуб је био само у школи и званичним институцијама, за све остале родбину, другове, комшије, пријатеље био је – Драган. Након завршеног 2. разреда основне школе пресељава се из Никшића у Подгорицу. У Подгорици је завршио основну и средњу Економску школу са врло добрим успјехом.
Одлази на одслужење војног рока најприје у Херцег Нови на Превлаку, па широм Јадранске обале од Истре до Далмације и опет се враћа на Превлаку (гранична линија и спорна територија разграницења ЦГ са Хрватском и дан данас). Био је морнар и прошао обуку морнаричке пјешадије. Уписије Економски факултет и у року уписује другу годину. То су смутна времена почетком 90 тих. Почетак рата и позивање добровољаца да брани браћу са друге стране Дрине и на другим територијама он схвата као позив који се не одбија. Јавља се у добровољце и проводи скоро 4 мјесеца у Добровољачкој бригади која је ослобађала Цепикуће и ту била улогорена, то је подручије Дубровачког ратишта. Отац Спасо такође учествује на Дубровачком ратишту у континуитету скоро 8 мјесеци, само с друге стране Дубровника у Равно и Слано.
Након доласка са Дубровачког ратишта, Славољуб је на ТВ видио позив за падобранце и убрзо се пријављује. Након обављених љекарских прегледа бива примљен у редове нишке 63. падобранске бригаде. На његову срећу и на понос наше читаве породице, осим мајке којој је он син првјенац, нада и срећа. Ћутке је све поднијела и само је она као мајка знала шта осјећа шаљући сина на ратна попришта широм старе Југославије.
Драган је био пун живота и радости. Врцавог духа и љубави према свима, био је главна атракција за све у кварту, увесељавајући их својим понашањем и својим чињењем. Био је омиљена особа у школи, друштву и кварту.
Волио је спорт и био је рекреативац у баскету, фудбалу, тенису, стоном тенису, одбојци. Кратко вријеме, око годину дана, бавио се и тренирао велики фудбал, до одласка у војску.
Поријекло породица Савић је са Жабљака у подножију планине Дурмитор и та горштачка крв предака коју одликује борба за слободу је у многоме дефинисала Славољубов карактер.
Драган је отишао 1. децембра 1995. мјесто Поповац, Општина Бели Манастир, источна Славонија код Осијека – у униформи Републике Српске Крајине.
