У завршној речи на суђењу генералу Анту Готовини у Хагу тужилац оптужио хрватско ратно руководство за прогон; присилно премештање и депортацију; пљачкање јавне и приватне имовине; безобзирно разарање насеља; убиства и нехумана дела и окрутно поступање према српским цивилима у Книнској крајини током и после Олује, од 4. августа до краја септембра 1995.
Хаг – У завршној речи на суђењу хрватском генералу Анту Готовини пред Хашким трибуналом, тужиоци су јуче тврдили да су током процеса доказали да је трајно уклањање Срба из Книнске крајине било циљ операције Олуја у августу 1995. и тадашњег врха Хрватске, на челу с Фрањом Туђманом.
Генерал Готовина (53) оптужен је, као индивидуално и командно одговоран, заједно с генералима Иваном Чермаком (59) и Младеном Маркачем (53), за прогон; присилно премештање и депортацију; пљачкање јавне и приватне имовине; безобзирно разарање насеља; убиства и нехумана дела и окрутно поступање према српским цивилима у Книнској крајини током и после Олује, од 4. августа до краја септембра 1995.
У завршном писаном поднеску, објављеном на 15. годишњицу Олује, тужилаштво је затражило да Готовини буде изречена казна од 27 година затвора, а да трећеоптужени Маркач буде кажњен затвором дугим 23 године. За другооптуженог Чермака, тужиоци су предложили затворску казну од 17 година.
Тужилац Алан Тигер нагласио је јуче да докази потврђују да су оптужени били учесници у заједничком злочиначком подухвату чији је циљ било протеривање српског становништва из Книнске крајине. На челу тог подухвата био је, по речима тужиоца, тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман.
Циљ је постигнут „незаконитим бомбардовањем” Книна и других градова у Крајини „усмереним на цивиле”, током Олује, 4. и 5. августа 1995, а затим и систематском кампањом паљења, пљачкања и уништавања имовине Срба како би се онемогућио њихов повратак, подвукао је Тигер.
Генерал Готовина је као командант војног подручја Сплит заповедао операцијом Олуја; другооптужени Чермак био је војни командант града Книна и околине, а трећеоптужени Маркач је, као помоћник министра унутрашњих послова Хрватске, заповедао јединицама специјалне полиције.
Наређење да градови буду бомбардовани дао је Готовина, прецизирао је тужилац, а то наређење било је резултат састанка војног врха с председником Туђманом на Брионима, 31. јула 1995.
По Тигеровим речима, на том састанку – коме су, између осталих, присуствовали генерали Готовина и Чермак, и министар одбране Гојко Шушак – „наглашена је важност да бомбардовањем буде изазвано бекство цивила”.
На том састанку, Туђман је нагласио да српским цивилима током бомбардовања ваља оставити излазни коридор. „Тако ћемо им дати пут, све тобож гарантујући им људска права”, рекао је хрватски председник, уз пригушени осмех, по снимку разговора који је цитирао тужилац Тигер.
Тврдњу Готовинине одбране да су цивили евакуисани у складу с планом њихових политичких лидера, заступник оптужбе је побијао позивајући се на исказе сведока да су Крајину напустили због бомбардовања, „зато што нису имали другог избора”, а да позив на евакуацију нису ни чули.
Како је договорено на брионском састанку, по речима Тигера, бомбардовање крајишких градова, хрватске власти су пропратиле и психолошком кампањом у којима су лецима и радио емисијама приписаним руководству РСК позивали Србе на бекство. „Председник Туђман и други затим су применили мере у циљу онемогућавања повратка Срба… Села и градове палили су, а заостале цивиле убијали Готовинини и Маркачеви људи… Генерал Чермак негирао је злочине, одбијао да покрене истраге и казни починиоце, те заустави злодела… Тајно је и без истраге сакупио и покопао стотине тела… Све је то створило климу некажњивости”, назначио је Тигер.
Да злочини који су пратили Олују нису могли бити почињени без знања и одобрења хрватских власти, потврдио је и тадашњи амбасадор САД у Хрватској Питер Галбрајт, сведочећи на суђењу, подсетио је тужилац.
Галбрајт је посведочио и да му је Туђман отворено рекао да се свим „Србима не може дозволити да се врате”.
Као идеолошки темељ за операцију протеривања српског становништва, тужилац је навео више пута јавно изражено уверење председника Туђмана да вишенационалне државе „нису одрживе” и да „Срби припадају другој цивилизацији и не спадају заједно с Хрватима”.
Тигер је цитирао речи Туђмана и његових сарадника да су „Срби страно тело, рак на меком ткиву Хрватске”. „Туђман је веровао да су Срби у Хрватској сувише бројни и да стога представљају стратешку претњу. Решење је било – преселити их на друго место”, казао је заступник оптужбе.
Тужиоци настављају завршну реч на суђењу Готовини, Чермаку и Маркачу.
У завршном писаном поднеску, хашко тужилаштво навело је да су током и после операције Олуја, 4. и 5. августа 1995, „почињени насилни злочини укључујући убиства; спроведена је систематска пљачка и безобзирно разарање имовине Срба; близу 90.000 Срба је насилно расељено с јасном намером да се више никада не врате; предузети су смишљени кораци да се обезбеди да то расељавање буде трајно, а у истом циљу била је обманута и међународна заједница. Ниједан од оптужених није показао никакво кајање”, пише у поднеску тужилаштва.
Готовина, Чермак и Маркач „играли су активну и суштинску улогу у протеривању српског становништва из Крајине” и „делили су заједничку злочиначку намеру, те допринели њеном спровођењу”, при чему је током Олује протерано „приближно 90.000 Срба, а убијене су најмање 324 особе”, док се број уништених кућа процењивао на 60 до 90 одсто.
Тадашњег хрватског председника Туђмана тужиоци описују као „главног идеолога, творца политике и стратега међу члановима удруженог злочиначког подухвата”.
Тројици генерала у пензији Хрватске војске Трибунал је од 11. марта 2008. судио по оптужници за прогон српског становништва из Книнске крајине и друге злочине током и после операције Олуја, спроведене почетком августа 1995. Извођење доказа на суђењу званично је окончано у петак, 11. јуна.
Током 303 радна дана, исказ је дао 81 сведок оптужбе, а у одбрану оптужених генерала сведочило је 57 сведока – 29 за Готовину, 19 за Чермака и 13 за Маркача.
Генерала Готовину Хашки трибунал је за злочине у Олуји оптужио 2001. године, а он је био у бекству до децембра 2005. када је ухапшен у Шпанији. Од тада је у притвору Трибунала у Схевенингену.
Оптужница против Чермака и Маркача подигнута је 2004. и они су се одмах добровољно предали Трибуналу, а затим су били пуштени на привремену слободу до почетка суђења. Генерал Чермак је неколико пута пуштан на привремену слободу и током процеса. Сва тројица су у првом појављивању пред судијом изјавили да нису криви за злочине за које су оптужени.
Извор: Бета