Тек сваки десети резервиста Војске Србије има ратни распоред. Пасивна резерва задужена за помоћ у несрећама, спремна уредба о активној резерви
У СЛУЧАЈУ рата униформу Војске Србије може да обуче више од 1,7 милиона грађана Србије. Тек сваки десети резервиста, међутим, у овом тренутку зна којој јединици би требало да се јави. Остали су још без ратног распореда и на положаје били би упућивани према потребама Војске.
Иако је Војска Србије од почетка ове године потпуно професионална, обавеза служења у резервном саставу грађана Србије – није укинута. Грађани који су прошли војну обуку су у евиденцији Министарства одбране и на њих се рачуна у случају угрожености земље.
Према новим војним прописима, већина њих ће чинити тзв. пасивну резерву. Они ће бити задужени за пружање помоћи становништву и спасавање материјалних добара после природних катастрофа и других несрећа, и биће позивани на обучавање до 15 дана годишње.
Тек увођење тзв. активне резерве заокружиће процес професионализације Војске и функционисање резервног састава. То подразумева уговор који појединац закључује са јединицом. Активни резервисти војници и подофцири могу да имају највише 45, а официри 55 година. Они ће се обучавати 45 дана, и највише толико времена током године проводиће у касарнама.
У Министарству одбране кажу да је уредба о увођењу активне резерве написана и да се чека да је усвоји Влада Србије. До краја године требало би да буде расписан конкурс, после чега ће бити потписани први уговори.
– Направљена је процена која је предвидела формацијска места за која је потребна активна резерва, а кадровским планом предвиђено је њих око 2.000 – кажу у Министарству, уз напомену да су ратне јединице Војске попуњене како прописује ратна формација.
ШТИТИЋЕ ПОСАО
МИНИСТАРТВО одбране мораће да пронађе и начин да заштити радни статус припадника активне резерве који имају стални посао. Војска ће са послодавцима резервиста морати да уреди начин плаћања, уплате стажа током њиховог ангажмана у униформи. Ово питање, како се најављује, Војска ће решавати у сарадњи са Министарством за рад, Унијом послодаваца, Националном службом за запошљавање, синдикатима…