Београд — Србија последња у региону укида служење војске, мада таква војна обавеза постоји у Русији, па и најбогатијој држави Европе – Немачкој, пише „Политика“.
Од 1. јануара 2011. године Војска Србије ће годишње примати до 2.000 регрута који добровољно желе да служе, док ће остало бити професионални војници.
Министарство одбране припремило је Нацрт одлуке о укидању војног рока по коме ће децембарска класа бити последња која ће се позивати на служење војног рока. Нацрт одлуке биће прослеђен Скупштини на усвајање.
Генерал у пензији Божидар Делић мисли да је то апсолутно погрешна и непромишљена одлука. „Русија има страховито велике потенцијале, али организује посебну промоцију војног рока и даје разне олакшице за регруте“, каже он.
„Професионална војска јесте ефикасна, али ко себи може то да приушти? Србији је највише одговарала полупрофесионална војска, да одређене службе буду потпуно професионализоване, тамо где се захтева висока обученост и рад са софистицираном техником“, каже он.
Историчар Бојан Димитријевић каже да је војни рок доживео свој колапс током 90-их година прошлог века, јер људи све мање жели да проведе одређено време у војсци. „Не бих Србију доводио у паралелу ни са једном од држава као што су Немачка, Грчка, које нису прошле ратне догађаје током 90-их“, сматра он.
„Кључно питање је шта држава жели и за шта та војска служи. Ако служи да чува војне објекте и да се смењује на ивици Копнене зоне безбедности, онда то може и војска данашњег типа. Али, ако се жели у озбиљне војне мисије у иностранству, онда је за то боља професионална војска“, сматра Димитријевић.
Уредник Евроатлантске ревије Данијел Шунтер каже да је одлука апсолутно у тренду савремених токова и није нимало непромишљена. „Ми смо последња држава на подручју бивше Југославије која уводи професионалну војску. Србија нема никакву потребу да има рочну војску“, каже он.
„Оружане снаге данас захтевају добро припремљене, увежбане и уигране појединце. За то није довољно ни шест, ни девет, ни 12 месеци. Морају стално да се дообучавају, да похађају курсеве и да се додатно образују да би могли да одговоре задацима савремене војске“. каже Шунтер за „Политику“.
Београд — Србија последња у региону укида служење војске, мада таква војна обавеза постоји у Русији, па и најбогатијој држави Европе – Немачкој, пише „Политика“.
Од 1. јануара 2011. године Војска Србије ће годишње примати до 2.000 регрута који добровољно желе да служе, док ће остало бити професионални војници.
Министарство одбране припремило је Нацрт одлуке о укидању војног рока по коме ће децембарска класа бити последња која ће се позивати на служење војног рока. Нацрт одлуке биће прослеђен Скупштини на усвајање.
Генерал у пензији Божидар Делић мисли да је то апсолутно погрешна и непромишљена одлука. „Русија има страховито велике потенцијале, али организује посебну промоцију војног рока и даје разне олакшице за регруте“, каже он.
„Професионална војска јесте ефикасна, али ко себи може то да приушти? Србији је највише одговарала полупрофесионална војска, да одређене службе буду потпуно професионализоване, тамо где се захтева висока обученост и рад са софистицираном техником“, каже он.
Историчар Бојан Димитријевић каже да је војни рок доживео свој колапс током 90-их година прошлог века, јер људи све мање жели да проведе одређено време у војсци. „Не бих Србију доводио у паралелу ни са једном од држава као што су Немачка, Грчка, које нису прошле ратне догађаје током 90-их“, сматра он.
„Кључно питање је шта држава жели и за шта та војска служи. Ако служи да чува војне објекте и да се смењује на ивици Копнене зоне безбедности, онда то може и војска данашњег типа. Али, ако се жели у озбиљне војне мисије у иностранству, онда је за то боља професионална војска“, сматра Димитријевић.
Уредник Евроатлантске ревије Данијел Шунтер каже да је одлука апсолутно у тренду савремених токова и није нимало непромишљена. „Ми смо последња држава на подручју бивше Југославије која уводи професионалну војску. Србија нема никакву потребу да има рочну војску“, каже он.
„Оружане снаге данас захтевају добро припремљене, увежбане и уигране појединце. За то није довољно ни шест, ни девет, ни 12 месеци. Морају стално да се дообучавају, да похађају курсеве и да се додатно образују да би могли да одговоре задацима савремене војске“. каже Шунтер за „Политику“.
Београд — Србија последња у региону укида служење војске, мада таква војна обавеза постоји у Русији, па и најбогатијој држави Европе – Немачкој, пише „Политика“.
Од 1. јануара 2011. године Војска Србије ће годишње примати до 2.000 регрута који добровољно желе да служе, док ће остало бити професионални војници.
Министарство одбране припремило је Нацрт одлуке о укидању војног рока по коме ће децембарска класа бити последња која ће се позивати на служење војног рока. Нацрт одлуке биће прослеђен Скупштини на усвајање.
Генерал у пензији Божидар Делић мисли да је то апсолутно погрешна и непромишљена одлука. „Русија има страховито велике потенцијале, али организује посебну промоцију војног рока и даје разне олакшице за регруте“, каже он.
„Професионална војска јесте ефикасна, али ко себи може то да приушти? Србији је највише одговарала полупрофесионална војска, да одређене службе буду потпуно професионализоване, тамо где се захтева висока обученост и рад са софистицираном техником“, каже он.
Историчар Бојан Димитријевић каже да је војни рок доживео свој колапс током 90-их година прошлог века, јер људи све мање жели да проведе одређено време у војсци. „Не бих Србију доводио у паралелу ни са једном од држава као што су Немачка, Грчка, које нису прошле ратне догађаје током 90-их“, сматра он.
„Кључно питање је шта држава жели и за шта та војска служи. Ако служи да чува војне објекте и да се смењује на ивици Копнене зоне безбедности, онда то може и војска данашњег типа. Али, ако се жели у озбиљне војне мисије у иностранству, онда је за то боља професионална војска“, сматра Димитријевић.
Уредник Евроатлантске ревије Данијел Шунтер каже да је одлука апсолутно у тренду савремених токова и није нимало непромишљена. „Ми смо последња држава на подручју бивше Југославије која уводи професионалну војску. Србија нема никакву потребу да има рочну војску“, каже он.
„Оружане снаге данас захтевају добро припремљене, увежбане и уигране појединце. За то није довољно ни шест, ни девет, ни 12 месеци. Морају стално да се дообучавају, да похађају курсеве и да се додатно образују да би могли да одговоре задацима савремене војске“. каже Шунтер за „Политику“.