БAЊAЛУКA – Тужилаштво и Суд БиХ раде помало на понеком предмету злочина над Србима и доводе га до оптужнице, али и поред хиљада страница доказа о ратним злочинима које смо им доставили, већина „великих случајева“ још је у фази истраге.
Рекао је то „Гласу Српске“ координатор тима Министарства унутрашњих послова Републике Српске за истраживање и документовање кривичних дјела ратног злочина Симо Тушевљак.
– За све велике предмете попут „Силоса“, „Петог корпуса“, „Тузланске колоне“, „Добровољачке улице“, те за предмете злочина које су починили муџахедини, доставили смо документацију која се по сваком том предмету мјери хиљадама страница, 200 изјава свједока, видео-записима, обдукционим налазима, записницима са ексхумација, а већина њих је још у фази истраге – рекао је Тушевљак.
Парадокс је, тврди Тушевљак, да је Мирсад Репак у Холандији осуђен за злочин који је починио у Дретељу, а Тужилаштво БиХ тај случај још истражује.
– Незадовољни смо што многе истраге још нису завршене. Окончана је истрага за логор „Силос“, али још нико није притворен – рекао је Тушевљак.
Због ратних злочина над српским народом у протеклом рату, тим Министарства унутрашњих послова РС доставио је Тужилаштву БиХ чак 925 пријава.
Постоји 3.299 досијеа о страдању Срба у Сарајеву, као и 240 пријава против 1.496 лица за које постоји основана сумња да су починили ратне злочине над Србима, а нити један од тих случајева није процесуиран у Тужилаштву БиХ нити је прослијеђен Суду БиХ.
МУП РС доставио је крајем прошле године и другу допуну извјештаја Тужилаштву БиХ против припадника 5. корпуса Aрмије РБиХ Aтифа Дудаковића, Мирсада Селмановића, Хусније Aвдагића, Мухамеда Делалића, Зијада Нанића, Ибрахима Надаревића, Сенада Шагановића и Сеада Јусића, који су планирали, наредили и покренули нападе на цивилно становништво. Према извјештају МУП-а РС, сумња се да су они током војне акције „Сана 1995“ планирали, наредили и покренули нападе на цивилно становништво. Током те акције убијена су 132 цивила гранатирањем, употребом ватреног и хладног оружја и намјерним наношењем тјелесних повреда са смртном посљедицом. Само допуна извјештаја садржи 1.117 страница писаног материјала, а активности на откривању кривичних дјела у вези са ратним злочинима се настављају континуирано.
Предсједник Организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС Недељко Митровић рекао је да су Срби само на основу изјава свједока привођени на испитивање, те затварани како, наводно, не би утицали на свједоке и истрагу, док је Дудаковић на слободи и поред видео-снимака на којима директно наређује ликвидације, те бројних изјава свједока и заробљеника и других доказа.
– Информације о злочинима над Србима достављамо надлежним институцијама од 1996. године, али бошњачки корпус у Сарајеву још има отворену подршку међународног фактора који одлучује и о оптуживању и о пресуђивању, па због тога случајеви злочина над Србима тапкају у мјесту – рекао је Митровић.
Само Савез логораша РС Међународном суду правде у Хагу доставио је 850 предмета у вези са ратним злочинима над Србима у којима се наводи 7.020 имена потенцијалних починилаца над више од 22.000 Срба.
– Два пута сам био свједок пред Међународним судом у Хагу и на основу тога тврдим да су докази за ратне злочине које је прикупила РС бар за 50 одсто бољи и релевантнији у односу на оне које су достављали Бошњаци и на основу којих су осуђивани Срби – тврди предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић.
У Тужилаштву БиХ, и поред све документације која им је из РС сервирана, свој нерад правдају комплексношћу предмета.
Ејуп Ганић
Републички центар за истраживање ратних злочина РС предао је крајем августа Окружном тужилаштву Источно Сарајево нову документацију о случајевима „Добровољачка“ и „Ганић“, која би затим требало да буде прослијеђена Тужилаштву БиХ.
Само у новим доказима, између осталог, налазе се изјаве стотина свједока, наређење МУП-а РБиХ од 29. априла 1992. године о спровођењу одлуке тадашњег Предсједништва РБиХ и снимци који приказују улогу Ејупа Ганића у поменутим злочинима.